Kompanija ASA, koja u Kikindi već šest godina sakuplja i deponuje smeće, tužila je oko 3.000 domaćinstava koja im duguju oko 40 miliona dinara, a u javnosti se pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško.

- Netačne su informacije da se ovde odlaže nuklearni otpad, jer da bi se takav otpad transportovao iz bilo koje zemlje, o tome bi morala da budu obaveštena nadležna državna ministarstva svih zemalja kroz koje se takav otpad transportuje. Redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnosti - tvrdi Ljibiša Nikšić, menadžer kompanije ASA.

Deponija u Kikindi ima karakter regionalne deponije neopasnog otpada i poseduje dozvolu nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

- Dozvoljeno je odlagati komunalni otpad, neopasan otpad bilo kog porekla koji zadovoljava propise, a to znači i industrijski neopasan otpad iz cele Vojvodine. Može se odlagati i naftna isplaka, ali samo ona koja je prošla tehnološki tretman i postala bezopasna - ističe Nikšić.

- Što se tiče kritika građana zbog tužbi, mi ih redovno obaveštavamo kolika su njihova dugovanja i pozivamo ih da ih izmire na vreme. Prošle godine poslali smo više od 7.000 obaveštenja s upozorenjima, a nakon isteka svih rokova za plaćanje, utuženo je 3.000 korisnika. To dokazuje da više od 55 odsto korisnika pravovremeno reaguje na opomene i izmiruje svoje obaveze, čime se izbegava plaćanje sudskih troškova - kaže Nikšić.

- Nisam zadovoljan radom ASA jer sam imao sudski spor s njima. Bolje bi bilo da posao odnošenja smeća kao i ranije obavlja opštinsko Komunalno preduzeće. Oni ne rade taj posao kvalitetnije nego što ga je nekada radilo komunalno - tvrdi Andraš K. iz Kikinde.

- Prema zakonu o komunalnim delatnostima, kompanija koja pruža komunalne usluge nije obavezna da sklapa pojedinačne ugovore. I pored toga što su u obavezi da preuzmu kante za odlaganje otpada i priključe se sistemu, pojedini korisnici to nisu učinili ni posle šest godina rada, a na njihov zahtev račune im ne šaljemo sve dok to ne učine - objašnjava Nikšić.

Odloženo 35 tona azbesta

Na deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada koji sadrži azbest.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U Evropskoj uniji (EU) u 2011. godini reciklirano je ili kompostirano 40 odsto komunalnog otpada prema 27 odsto u 2001. godini, pri čemu se najviše recikliralo u Nemačkoj, a najviše kompostiralo u Austriji. U Srbiji, prema podacima iz novog izveštaja Evropske statističke službe, 100 odsto otpada ide na deponije, kao i u Bosni i Hercegovini (BiH) i Makedoniji, preneo je Euraktiv Srbija.

Zvanične evropske statistike pokazuju da je u 2011. u 27 članica EU prikupljeno 503 kilograma komunalnog otpada po stanovniku od čega je tretirano 486 kilograma. Na nivou EU 37 odsto otpada završilo je na deponijama, 23 procenta u spalionicama, 25 odsto je reciklirano, a 15 odsto kompostirano. U 2001. godini je 56 odsto ukupnog otpada u EU upućeno na deponije, 17 odsto je spaljeno i isto toliko reciklirano, a 10 procenata kompostirano.

Podaci Eurostata pokazuju da se u Nemačkoj reciklira 45 odsto ukupno tretiranog otpada, u Irskoj 37 odsto, Belgiji 36, a Sloveniji 34 odsto. Najmanje se u EU reciklira u Rumuniji - samo procenat prikupljenog komunalnog otpada.  Jednocifreni procenat reciklaže u ukupnom tretiranju otpada beleži se i u Bugarskoj, Slovačkoj i na Malti.

Podaci za Srbiju, kako prenosi Euraktiv, pokazuju da je u 2011. godini po stanovniku prikupljen 361 kilogram komunalnog otpada od čega je 281 kilogram tretiran, na taj način što je kompletna količina upućena na deponije. Hrvatska, koja 1. jula ulazi u EU, te godine je prikupila 373 kilograma otpada po stanovniku i tretirala 371 kilogram od čega 92 odsto na deponijama, osam odsto je reciklirano, a jedan procenat kompostiran.

Sav komunalni otpad prikupljen 2011. godine u Makedoniji i BiH završio je na deponijama dok je Turska kompostirala jedan procenat, a sve ostalo je takođe otišlo na deponije.

Izvor: Blic

Pripremila: Aleksandra Blitva III-4

U zvezdanom jatu Hijade, udaljenom od Zemlje 150 svetlosnih godina, otkriven je par mrtvih zvezda “zagađenih” sa materijom planeta poput naše.

“Identifikovali smo hemijske dokaze postojanja “temelja” stenovitih planeta. Kada su ove zvezde rođene one su oformile planete i postoji dobra šansa da trenutno sadrže nešto od tog materijala. Dokaz tome je postojanje stenovitih ostataka – u najgorem slučaju je stenovita koliko i najprimitivnija takva tela u Sunčevom sistemu”, naveo je u saopštenju naučnik Džej Farihi, sa Univerziteta Kembridž, preneo je portal “Spejs”.

Većina zvezda, uključujući naše Sunce, okončaće svoje živote kao gusta i nejasna zvezdana jezgra, zvana beli patuljci. Naučnici tragaju za znakovima formiranja planate u ovim tipovima zvezda u jatu Hijade, grupi u sazvežđu Bika koja sadrži zvezde stare 625 miliona godina.

Atmosfera belih patuljaka je obično veoma “čista”, a teži elementi su u jezgru. Međutim, u atmosferi dve mrtve zvezde u jatu Hijade otkriven je “zagađivač” - silicijum, glavni sastojak stenovitih materijala koji su formirali Zemlju. Takođe su uočeni niski nivoi ugljenika.

“Na osnovu odnosa silicijuma i ugljenika u našoj studiji, možemo da kažemo da je ovaj materijal u osnovi kao na Zemlji”, naveo je Farihi.

Smatra se da je ta materija ostatak stenovitih planeta koje su se oformile kada su zvezde rođene. Nakon što su postale beli patuljci, ostaci iz njihovih asteroidnih pojaseva možda su odgurnuti u orbite zvezda. Izlomljen gravitacijom belih patuljaka, ostaci su počeli da kruže oko mrtvih zvezda u prstenu koji je izvrnuo materijal, kažu naučnici.

Smatra se da zvezdana jata u principu ne sadrže planete. Od 800 poznatih egzoplaneta, svega četiri kruže oko zvezda u ovim gusto “naseljenim” stelarnim područjima, uključujući jednu u jatu Hijade.

Novo istraživanje ukazuje da je formiranje planeta u zvezdanim jatima možda uobičajenije nego što se prethodno mislilo.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4